Šesta rupa na svirali

eCommerce Marketing, 18 Oct 2011

Nezvanično se „šuška” da bi PejPal ipak mogao doći u Srbiju do kraja godine, ali u trenutku proširenja liste zemalja u kojima će poslovati (u septembru ove godine) Srbija nije ispunila više uslova neophodnih da bi se PejPal zainteresovao za srpsko tržište. U prvom redu to su bili rigidna zakonska regulativa odnosno nejasnoće u pogledu toga kako se tretira transakcioni račun PejPala, kao i nizak limit vrednosti robe koju je u Srbiju moguće uvesti bez carine.

Pravno-carinski vilajet

Dok je u prvom slučaju nejasno da li domaće zakonodavstvo transakcioni račun PejPala tretira kao bankarski račun ili finansijsko posredništvo, u vezi sa carinom konkretan problem bilo je to što je limit vrednosti robe koja može biti uvezena bez carinjenja bio svega 25 evra. Krajem septembra Vlada Srbije je taj limit podigla na 50 evra, navodeći da se tom odlukom „podstiče korišćenje međunarodnih servisa za plaćanje preko interneta”.

Istina je, međutim, da je to i dalje jako nizak limit, te se opet može desiti da za robu naručenu preko interneta na kraju platite carinu veću od vrednosti same robe. Prema mišljenju stručnjaka, idealno bi bilo kada bi limit ponovo bio vraćen na 100 evra, koliko je i iznosio pre nekoliko godina, kada je ukinut jer su kataloški prodavci tu pogodnost zloupotrebljavali uvozeći šlepere pune pošiljki od kojih nijedna nije vredela više od 100 evra.

Državna sekretarka u Upravi za Digitalnu agendu Jasna Matić više puta je ukazivala na problem carinskih limita i neophodnost njihovog „finog podešavanja”.‘’U daljem procesu harmonizacije Srbije sa Evropskom unijom, posebna pažnja se treba obratiti na pojednostavljivanje carinskih procedura za uvoz i izvoz”, rekla je Jasna Matić. Sa druge strane, Narodna banka Srbije saopštila je da su otklonjene sve prepreke da se PejPal koristi u Srbiji.

NBS je nadležnim ministarstvima uputila pismo u kojem se navodi da građani Srbije slobodno mogu da preko PejPala plaćaju robu i usluge kupljene u inostranstvu ili naplaćuju robu i usluge prodate u inostranstvu.”Prema propisima kojima se uređuje platni promet, nije potrebno da se kompanija PejPal Singapur registruje u Srbiji kao banka ili neka druga finansijska institucija ili da osnuje lokalno predstavništvo za pružanje usluga”, saopštila je NBS. U pismu su navedeni zaključci sa sastanka predstavnika NBS i Ministarstva finansija o tome da će opšti uslovi o pružanju usluga PejPala u Srbiji biti dopunjeni, kako je to učinjeno i u nekim drugim zemljama.

Nedostatak uslova ili neatraktivnost?

To, međutim, ne znači mnogo kada internet korisnik iz Srbije, koji želi da nešto kupi ili proda online, pokuša da, prilikom korišćenja PejPala, na spisku zemalja ne bude uspeo da nađe Srbiju. Rešenje bi bilo da se zakonska regulativa dogradi tako da PejPal posmatra onako kako i treba da ga posmatra: kao posrednika u kupovini, a ne kao banku. “Sve što je potrebno je da Narodna banka u pismu napiše da način plaćanja koji PejPal omogućava nije bankarska usluga, već samo posredništvo pri plaćanju. Tako je u svim drugim zemljama, ali se kod nas to nekako ne dešava”, rekla je Jasna Matić.

Najzad, na telefonskom sastanku između predstavnika Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije sa vodećim ljudima internet servisa „PejPal” zaključeno je da je potrebno uskladiti određena tehnička pitanja za funkcionisanje ovog servisa, ali da srpski propisi nisu problem. Međutim, uprkos tome što je država na mišiće nekako ispunila manje-više sve formalne uslove za funkcionisanje ovog servisa, konačan datum nije spominjan i zavisi isključivo od odluke čelnika „PejPala”.

A njima, bar za sada, Srbija izgleda nije dovoljno atraktivno tržište, uprkos tome što bi, prema nekim procenama, do 50.000 građana bili relativno redovni korisnici ovog servisa.

(Izvor:Ekonom:east)

Politika Privatnosti
Koristimo kolačiće da obezbedimo neophodnu funkcionalnost i poboljšamo vaše korišćenje sajta. Nastavkom pregleda sajta, slažete se sa našom Politikom Kolačića.